separator

Operacija srca

Operacija srca-informator za bolesnike

Ovaj tekst je pripremljen kako bi Vama i Vašoj porodici dao opšte informacije o pripremama za operaciju srca, hospitalizaciju i oporavak.

Ovaj tekst ne može zameniti  informacije koje dobijate od lekarskog tima.

Operacija srca je složena i kompleksna hiruška procedura koja zahteva multidisciplinarni pristup bolesniku i nosi opste i specificne rizike .
 

Najčešće vrste operacija srca

Rizici i komplikacije kod operacije srca

Odluka za operaciju srca uključuje objektivno  sagledavanje operativnog rizika ,kao i rizika od odustajanja od operacije . Rizici vezani uz različite operacije srca razlikuju se od jedne do druge operacije i zavise od različitih faktorima, kao što su:

  • Životno doba
  • nedavni infarkt srca
  • ostali zdravstveni problemi (bolest bubrega, šećerna bolest,maligniteti,opstruktivna bolest pluća…)
  • stanje srčanog mišića
  • opsežnosti operacije i drugo…

Hiruški tim će Vam objasniti rizike operacije i pomoći Vam da uporedite rizike operacije prema rizicima od odustajanja od iste. Operacija srca je velika operacija kod koje može doći do manjih ili većih komplikacija. Takođe,bićete upoznati  sa mogućim i očekivanim rizicima i poteškoćama u perioperativnom periodu.

Komplikacije mogu uključivati:

 

  • krvarenje
  • poremećaje srčanog ritma
  • poremećaje provođenja električnog impulsa u srcu koji mogu zahtevati
  • ugradnju trajnog elektrostimulatora (pacemakera)
  • infekciju rane
  • probleme s disanjem
  • srčani udar, moždani udar
  • smrt

Neophodno je obaviti otvoren razgovor sa lekarom.

 

Pre dolaska u bolnicu zbog operacije srca

Pregled kardiohirurga pre operacije srca

Bolesnici pre dolaska u kardiohirušku ambulantu obično imaju obavljene kardiološke preglede koji upućuju na eventualnu potrebu za operacijom srca.Ukoliko bolujete od srčane bolesti koja je uznapredovala i gde je utvrđeno da Vam je potrebna operacija srca neophodan je preoperativni pregled u kardiohirurškoj ambulanti. Tu se dobijaju informacije o neophodnosti operacije srca,eventualnim mogućnostima lečenja u domenu intezivne kardiologije  ili pak medikamentozone terapije .Donose se na uvid sve prethodne kardiološke pretrage(laboratorija,UZ srca,koronarografija…).Ponekad je neophodno obaviti dodatne lekarske preglede o čemu se bolesnici  takođe informišu prilikom kardiohiruškog pregleda.Ukoliko bolesnik boluje od drugih hroničnih potrebno je doneti i medicinsku dokumentaciju iz koje se može proceniti težina zdravstvenih problema.U kardiohiruškoj ambulanti bolesnik se informiše o eventualnim operativnim rizicima i može saznati i sve dodatne informacije vezane za sam operativni postupak i postoperativni period.

Termin operacije srca

Bolesnici kod kojih lekari procene da je stanje takvo da zahteva brzu operaciju, obično ostaju u bolnici sve do samog zahvata. U ostalim slučajevima se dobija okvirni termin zahvata koji se dodatno potvrđuje telefonskim ili drugim kontaktom.

Najčešća pitanja bolesnika pre operacije srca 

Dan kada se dolazi u bolnicu radi operacije srca

Prema prethodno određenom  terminu bolesnici dolaze u bolnicu. Neophodna dokumenta:

  1. zdravstvenu knjižica
  2. bolnički uput - prema dogovoru
  3. sva tražena medicinska dokumentacija

Po smeštanju u sobu obavljaju se određeni preoperativni pregledi:

  1. RTG snimak pluća i srca
  2. EKG nalaz
  3. laboratorijske analize
  4. dodatne pregledi koje odredi lekarski tim

Dobijaju se informacije o mogućnostima posete u bolnici, o stvarima koje treba imati uz sebe i ordinira se terapija prilagođena pripremi za operaciju.

Pripreme za operaciju srca u bolnici

Tokom preoperativne pripreme bolesnik je pregledan od strane više članova  medicinskog tima: mlađi hirurg, hirurg operator,kardiolog , anesteziolog… Na dan dolaska u bolnicu(osim ako istog dana nije operacija), bolesnik može normalno jesti i uzeti terapiju.Unos hrane prekida se  najmanje 6 sati pre operacije.Tečnost se unosi umereno,prema potrebi. Obavezno je tuširanje i pranje kose dan pre operacije ( veče pre operacije ili ujutro na dan operacije). Medicinsko osoblje obavlja postupak brijanja tela(najčešće kompletne grudi i noge).

Približno sat vremena pre odlaska u operacionu salu, bolesnik dobija sredstvo za smirenje (sedativ)  ,koje se popije sa par gutljaja vode da bi se umanjio osećaj nelagode i straha.

 

Operacija srca –u operacionoj sali

Bolesnik u operacionu salu ulazi u zavisnosti od rasporeda operativnog programa za taj dan.

Operacije srca uglavnom traju 4-5 sati, zavisno od vrste operacije. Neke procedure traju značajno duže, neke su kraće. Rodbina ne treba da se obazire na duzinu  boravka bolesnika u sali jer često uticu i mnogi drugi nemedicinski razlozi. O samoj operaciji i stanju bolesnika  informacije bi trebala da dobije isključivo od kardiohirurga ili anesteziologa,  ili od neke druge stručne i za to ovlašćene osobe.

Otvaranje grudnog kosa(detaljnije).

Vantelesni krvotok(detaljnije).

 

Uvod u anesteziju

Po dolasku u operacionu salu medicinski tehničar postavlja na kožu elektrode kojima se prati rad srca. Zatim se postavljaju-uvode plastične kanile u vene i arterije podlaktice. Anesteziolog lekovima koji izazivaju san, otklanjaju bol i opuštaju mišiće potepeno bolesnika  uvodi u anesteziju.Kada nastupi njihovo delovanje, anesteziolog prati sve vitalne funkcije bolesnika. U tom cilju postavljaju se posebne cevi  ,i to:

  1. urinarni kateter –kroz mokraćnu cev postavlja  se u bešiku i omogućava se nesmetan izlaz mokraće i praćenje njene količine(diureze).
  2. endotrahealni tubus – postavlja se kroz usta u dušnik i osigurava disajni put i omogućuje korišćenje ventilatora – aparata koji obavlja mehanički proces disanja.
  3. nazogastrična sonda – cevčica koja se postavlja kroz nos u želudac u cilju pražnjenja želučanog sadržaja
  4. venski kateteri – cevčice koje se postavljaju u duboke vene na vratu ili ispod ključne kosti a omogućavaju  merenje pritisaka u neposrednoj blizini srca kao i davanje lekova .
  5. u toku operacije hirurg postavlja još nekoliko žica i cevčica – to su torakalni drenovi koji najčešće u prvih 24 sata otklanjaju višak tečnosti iz grudne duplje i žice privremenog pejsmejkera.

Na kraju operacije bolesnik se u anesteziji prevodi na odeljenje intezivne nege. 

Boravak u jedinici intezivne nege-”šok soba”

Bez obzira koja operacija srca je izvršena postoje postupci u intezivnoj nezi koji su istovetni za sve bolesnike. Obicno nekoliko sati nakon zahvata bolesnik će se probuditi(vreme buđenja varira zavisno od više faktora i odsustva postoperativnih komplikacija). Nakon buđenja,bolesnik postepeno postaje svestan okoline i prve kontakte ostvaruje sa medicinsim  sestrama i anesteziolozima. Bolesnik treba da zna da je sve ovo u njegovom interesu, treba da sluša savete osoblja u intenzivnoj nezi.

 Na eventualna pitanja bolesnik treba da odgovori klimanjem glave.Preoperativno treba bolesniku obavezno naglasiti da još neće biti u stanju da govori sve dok se ne ukloni tubus iz dušnika da bi se izbegla značajnija uznemirenost pacijenta .

Kada u potpunosti bolesnik počne  samostalno disati bez napora, uklanja se tubus i tada bolesnik može da govori.

 

Kasniji postupci u lečenju uglavnom podrazumevaju:

  1. uklanjanje nazogastrične sonde
  2. uklanjanje drenova
  3. početak uzimanja hrane i pića
  4. smanjenje  primene lekova koji se daju intravenskim putem i prilagođavanje lekova koji se uzimaju u obliku tableta i kapsula.
  5. fizikalnu terapiju
  6. pripremu za odlazak na odeljenja poluintezivne nege i odeljenja opšte nege

 

Nega i oporavak na odeljenju

Poluintenzivna nega i odeljenje  opste nege kardiohirurgije

Poluintenzivna nega  je bolnička jedinica gde se bolesnik prevodi nakon izlaska iz intenzivne nege radi daljeg pracenja i oporavka bolesnika.

Ustajanje iz kreveta je moguće tek kada su drenovi izvadjeni( lekar određuje trenutak vađenja drena prateći postoperativnu drenaži i RTG nalaze). Prvom ustajanju iz kreveta treba da prethodi period navikavanja na uspravni položaj.Potrebno je odsedeti neko vreme na ivici kreveta. Prvo ustajanje nakon operacije mora biti isključivo uz pomoć osoblja.

Bolesnici uglavnom nemaju previše apetita prvih dana. To će se vrmenom srediti. Ukoliko nemate snage da se sami hranite bolničko osoblje će vam pomoći. NAPOMENA:Nikako se ne sme jesti u lezećem položaju.Ako bolesnik nije u stanju sam da se hrani ,osoblje bolnice će mu pomoći prilikom obroka.

Dalje procedure na odeljenju podrazumevaju uzimanje redovnih laboratorijskih i rendgenskih nalaza,ultrazvučne preglede prema potrebi,sprovođenje rehabilitacionog programa ,brigu o ožiljcima i dr.

 

Briga o ožiljcima

Prilikom operacije srca, hirurg napravi rez po sredini grudnog koša,najcesce od tačke ispod vrata do kraja grudne kosti (sternum). Nakon operacije, grudna kost je ponovno povezana nerđajućim čeličnim žicama ili jakim koncima. Te žice ili konci se ne uklanjaju. Prilikom zarastanja, nova kost raste oko njih. Ako se radi operacija by-passa, takođe postoje i ožiljci na nozi sa koje je uzeta vena. Na odeljenju vrši se redovna toaleta ožiljaka od strane medicinskog osoblja. Ne retko se primetii nešto crvenila, oticanja, sekrecije i modrica oko ožiljka. Ove promene su uobičajene i vremenom će se stanje popraviti.

 Uputstva:

Izbegavajte dodirivanje ožiljka!

Nemojte skidati krastu ili gaze sa ožiljka!

Nikako samoinicijativno ne  nanositi losione ili pudere na ožiljak!

Ležite isključivo na leđima.

Kada kašljete skupljenim rukama(šaka na suprotno rame) zaštite grudnu kost.

Pre povratka kući dobijaju se upustva o tretmanu ožiljka.

Ponekad prema savetu lekara potrebno je nositi pojas za grudni kos.

Vežbe dubokog disanja i kašljanja

Operacija ostavlja privremene posledice na plućima, uključujući povećanu količinu sluzi u plućima. Svaki dan će se kontrolisati parametri  disanja.

Vežbe dubokog disanja i kašljanja vrlo su bitne za sve pacijente nakon operacije. One pomažu u sprečavanju komplikacija na plućima. Sa vežbama disanja započinje se odmah nakon uklanjanja tubusa. Treba ih provoditi svakih sat vremena, u trajanju 3-5 minuta .

Uputstva(dobijaju se precizna upustva od strane rehabilitacionog tima-fizioterapeuta).

 Više puta duboko udahnite zadržite dah 3 sekunde, opustite se, izdahnite i ponovite postupak.

Prilikom kašljanja, pritisnite jastuk ili skupite ruke prema upustvu(šake na suprotna ramena) kako bi poduprli područje rane (ožiljka).

Fizička aktivnost

Treba naglasiti da su posle operacije srca zamor i slabost uobičajeni u vreme oporavka.

 Fizička aktivnost vremenom će napredovati. Napredak fizičke aktivnosti ne znači samo hodanje, već i sedenje u sve dužim intervalima. Može se očekivati da već drugog dana  nakon operacije bolesnik može hodati uz pomoć medicinske sestre ili fizioterapeuta.

Uputstva(dobijaju se precizna upustva od strane rehabilitacionog tima-fizioterapeuta).

Povećavajte vreme koje provodite izvan kreveta (sedenje ili hodanje)

 Tokom dana rasporedite česte kratke šetnje, između aktivnosti planirajte razdoblja odmora.

 Izbegavajte položaj prekrštenih nogu prilikom sedenja ili ležanja

 U krevetu često menjajte položaj, najmanje svaka 2 sata(obavezno ležanje na leđima!)

  Podignite noge prilikom dužeg sedenja da bi se izbeglo oticanje nogu.

Povratak kući

Sa daljim oporavkom bliži se i dan vašeg odlaska iz bolnice. Bolovi će polako nestajati.Moguca je pojava utrnulosti sa leve strane grudnog kosa ili u nozi na mestu vadjenja vena za graftove.

 

Najčešće se bolesnici otpuštaju  kući(ili prevode u drugu zdravstvenu ustanovu radi daljeg lečenja) 7 dana nakon operacije. Svakako, bitno je zapamtiti da se svako drugačije oporavlja od operacije. Na otpusnoj listi dobijaju se  pisane instrukcije o oporavku nakon operacije, o lekovima ,ali i o terminu kontrolnog pregleda. Konci obucno ostaju u rani na otpustu. Skidaju se 10 do 14 dana nakon operacije u mestu stanovanja ili lokalnoj hirurškoj ambulanti.

 

U prvih nekoliko dana nakon povratka kući potrebno je obezbediti da neko bude uz bolesnika. Transport se obavllja u dogovoru sa bolesnikom i medicinskim osobljem.Za bolesnike urednog postoperativnog toka nije obavezano predviđen transport vozilom hitne pomoći.