Anatomija

Anatomija srca-građa srca

Srce je šuplji organ koji se sastoji od dve komore i dve pretkomore. Najveći deo srca izgradjen je od srčanog mišića koji svojim kontrakcijama (grčenje i opuštanje) obezbedjuje  pumpanje krvi bogate hranljivim materijama i kiseonikom do tkiva i organa. U toku jednog minuta ovaj proces se ponovi od 60 do 100 puta.  To su otkucaji koje možemo osetiti kao puls na našoj ruci.  Kod čoveka prosečne težine (75 kg), srce ispumpa oko 5 l krvi u minuti, dok se pri naporu količina krvi višestruko povećava. Srce je smešteno u grudnom košu iza grudne kosti (sternuma). Ima oblik trostrane piramide sa vrhom okrenutm u levu stranu.

Srčane šupljine su međusobno razdvojene srčanim zaliscima koji obezbeđuju jednosmeran tok krvi. Oni funkcionišu po principu ventila, i naizmenično se otvaraju i zatvaraju i tako sprečavaju da se krv vraća unazad  tokom srčanog ciklusa.

Postoje četiri srčana zalistka-valvule;trikuspidni - između desne pretkomore i komore; plućni između desne komore i plućnih krvnih sudova; mitralni - između leve pretkomore i leve komore i aortni zalistak između leve komore i aorte.

Trikuspidni zalistak

Trikuspidalni zalistak (desni atrioventrikularni zalistak) je zalistak u srcu koji se nalazi između desne pretkomore i desne komore.

Služi za usmeravanje krvi iz desne pretkomore u desnu komoru. Prilikom sistole pretkomore ovaj zalistak je otvoren. Na kraju sistole pretkomore, odnosno dijatostole komore, ovaj zalistak se zatvara sprečavajući tako povratak krvi u pretkomoru i stoji zatvoren tokom trajanja sistole desne komore.

Trikuspidalni zalistak se sastoji od tri zaliska koji zatvaraju atrioventrikularni otvor. Nekada se može desiti da budu dva ili četiri.Zalisci su povezani sa zidom desne komore pomoću chordae tendineae, da bi se sprečilo njihovo uvrtanje u pretkomore.

Plucni zalistak

Zalistak plućne arterije se nalazi između desne komore i plućne arterije.

Za vrieme sistole desne komore, pritisak se povećava u njoj. Kada pritisak postane veći od onog u plućnoj arteriji, zalistak arterije se otvara, propuštajući krv da pređe iz komore u arteriju. Na kraju sistole, pritisak u desnoj komori rapidno opada. Kada pritisak komore opadne, pritisak u plućnoj arteriji zatvara zaliske arterije.

Aortni zalistak

Aortni zalistak je trolisni zalistak koji se nalazi izmedju leve komore i aorte. Tokom izbacivanja krvi iz srca on se otvara i propušta krv u aortu ka telesnim organima. Pre početka faze punjenja srca, aortni zalistak se zatvori i nedozvoljava da krvi iz aorte uđe u srce, tako da se levi deo srca puni isključivo iz pretkomore.

Suženje aortnog zalistka ili aortna stenoza je najčešće oboljenje ovog zalistka. Uglavnom  je degenerativne prirode i javlja se sa godinama, kada  dolazi do smanjenja otvora aortnog zalistka kroz koji srce izbacuje krv.

Popuštanje aortnog zalistka ili aortna regurgitacija je bolest aortnog zalistka kod koje oboleli aortni zalistak ne može da se zatvori tako da se krv iz aorte vraća u srce i opterećuje ga. Kada se javi novonastala - akutna aortna regurgitacija praćena visokom temperaturom i groznicom treba posumnjati na bakterijski endokarditis - bakterijsku infekciju zalistka. To je često urgentno stanje koje zahteva momentalnu hospitalizaciju, primenu snažnih antibiotika i hiruršku intervenciju. Novonastala - akutna aortna regurgitacija takodje može da se javi kod raslojavanja grudne aorte. Ovo je urgentno stanje koje može da prethodi pucanju grudne aorte i zahteva hitnu hiruršku intervenciju.

 Mitralni zalistak

Mitralna valvula je srčani zalistak koji se nalazi izmedju leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića i omogućava protok krvi iz pretkomore ka komori u fazi punjenja srca. Kada se srce prazni, tokom faze izbacivanja  – kontrakcije, mitralni zalistak se zatvori tako da se sva krv izbavuje  direktno u aortu.

Kada oboli mitralni zalistak može biti sužen i to se naziva stenoza, ili se na zatvara adekvatno u periodu izbacivanja krvi i to se naziva insuficijencija ili mitralna regurgitacija.

Mitralna stenoza – suženje je nekada bio glavni uzrok bolesti mitralnog zalistka zbog nelečenih streptokoknih infekcija grla. Danas, obzirom na široku primenu antibiotika mitralna stenoza je sve ređa, i prisutna je u ekonomski nerazvijenijim sredinama.

Insuficijencija mitralnog zaliska – mitralna regurgitacija je danas najčešći oblik mitralne bolesti. Uglavnom nastaje usled prolapsa mitralnog zaliska nastalog na bazi degenerativnih procesa na mitralnoj valvuli koji dovode do izduženja i pucanja tendinoznih hordi – žilica koje kontrolišu pokrete zalsika. Kod mitralne insuficijencije, zalistak se ne zatvara u fazi izbacivanja krvi, tako da se samo deo krvi izbacije u aortu, a deo se vraća unazad u levu pretkomoru i ka plućima. Vremenom ovo dovodi do opeterećenja srca i propadanja srčanog mišića, praćenog zamorom, gušenjem i poremećajima ritma. Mitralna regurgitacija takodje može nastati i kod koronarne bolesti odnosno nakon infarkta miokarda. Infarkti donjeg zida leve komore najčešće dovode do tzv. ishemijske mitralne regurgitacije.

Koronarna cirkulacija

Srce ishranju leva i desna koronarna arterija. Leva arterija ishranjuje oko 65% miokarda. Njen početni deo naziva se glavno stablo, nakon čega se deli na prednju interkomorsku i cirkumfleksnu granu. Prednja interkomorska grana daje krv za kontraktilno najvažnije zone srca. Desna koronarna arterija daje zadnju medjukomorsku granu, takodje veoma vaznu za kontrakcije miokarda.

Sprovodni sistem srca

Srce radi samostalno jer poseduje sopstveni sistem za stvaranje i sprovođenje impulsa.Sprovodna muskulatura srca čini niz struktura u koje spadaju SA-čvor, internodalni putevi, AV- čvor, AV-Hissov snop, leva i desna grana snopa uz mrežu Purkinjeovih vlakana.

SA- je normalni predvodnik srčanog rada, tj on stvara impulse za mišićnu kontrakciju.Stvara impulse sa frekvencijom, 60-80 u minuti-normalni srcani puls.

Impuls stvoren u ćelijama SA-čvora se širi kroz muskulaturu pretkomora, prema AV -čvoru.

AV-čvor je smešten u delu pretkomorskog septuma. Uloga AV-čvora je da uspori širenje impulsa. Na taj način se omogućava da se pretkomora kontrahuje pre komore i na taj način ubacuje krv u komore pre zatvaranja atrioventrikularnih valvula. Kada impuls uđe u AV -snop širi se njegovom levom i desnom granom te mrežom Punkinjeovih niti sve do njihovih završetaka na unutrašnjoj strani komorskog mišića i tada dolazi do električne aktivacije radne muskulature tj. sinhrone kontrakcije srca.

Grudna aorta

Aorta je glavni i najveći krvni sud u telu. Izlazi direktno iz srca i daje grane koje hrane srce ( koronarne arterije), zatim krvne sudove za glavu i ruke, da bi se potom spustila ka stomaku i donjim ekstremitetima. Podeljena je u anatomskom smislu na uzlaznu aortu (deo koji izlazi iz srca), luk aorte (odakle potiču krvni sudovi za glavu i ruke), nakon čega prelazi u nishodnu (descedentnu) grudnu aortu koja na nivou dijafragme postaje stomačna aorta. Stomačna aorta daje grane za digestivne organe, kičmenu močdinu i završava se granama za donje ekstremitete. Kardiohirurgija se bavi bolestima grudnog dela aorte, uzlazne, luka i nishodne aorte

Aneurizma aorte je proširenje koje nastaje usled slabosti zida aorte. Neke urodjene bolesti vezivnog tkiva kao npr. Marfanov sindrom ili Ehler-Danlosov sindrom mogu biti osnova nastanka aneurizme. Medjutim aneurizma nastaje i kao posledica drugih slabosti vezivnog tkiva koje su stečene i nastaju usled starosnih degenerativnih promena, aterosklerotskih procesa i ponekad infekcija. Povišeni krvni pritisak pospešuje rast aneurizme i može dovesti do njenog pucanja – rupture.

Disekcija aorte nastaje kada nakon rascepa unutrašnjeg sloja aorte krv udje izmedju slojeva aorte dovede do raslojavanja zida aorte. Kod disekcije aorte, naročito njenog ushodnog dela (De Bakey tip I i II) postoji najveća opasnost od prskanja aorte i trenutne smrti. Zbog toga je disekcija aorte stanje koje zahteva urgentnu hiruršku intervenciju. Kod disekcije ushodnog dela aorte čak 75% bolesnika umire u roku od prvih 24 h od početka simptoma ukoliko se ne operiše.

Za razliku od aneurizme aorte čiji su simptomi najčešće nespecifični i blagi, disekcija je praćena jakim i razdirućim bolom koji se širi duž disekovane aorte, hemodinamskom nestabilnošću, gušenjem i sl.