Operacije grudne aorte
Operacije grudne aorte
Aorta je glavni i najveći krvni sud u telu. Izlazi direktno iz srca i daje grane koje hrane srce ( koronarne arterije), zatim krvne sudove za glavu i ruke, da bi se potom spustila ka stomaku i donjim ekstremitetima. Podeljena je u anatomskom smislu na uzlaznu aortu (deo koji izlazi iz srca), luk aorte (odakle potiču krvni sudovi za glavu i ruke), nakon čega prelazi u nishodnu (descedentnu) grudnu aortu koja na nivou dijafragme postaje stomačna aorta. Stomačna aorta daje grane za digestivne organe, kičmenu močdinu i završava se granama za donje ekstremitete. Kardiohirurgija se bavi bolestima grudnog dela aorte, uzlazne aorte, luka i nishodne aorte.
Aneurizma aorte je proširenje koje nastaje usled slabosti zida aorte. Neke urođene bolesti vezivnog tkiva kao npr. Marfanov sindrom ili Ehler-Danlosov sindrom mogu biti osnova nastanka aneurizme. Medjutim aneurizma nastaje i kao posledica drugih slabosti vezivnog tkiva koje su stečene i nastaju usled starosnih degenerativnih promena, aterosklerotskih procesa i ponekad infekcija. Povišeni krvni pritisak pospešuje rast aneurizme i može dovesti do njenog pucanja – rupture.
Disekcija aorte nastaje kada nakon rascepa unutrašnjeg sloja aorte krv udje izmedju slojeva aorte dovede do raslojavanja zida aorte. Kod disekcije aorte, naročito njenog ushodnog dela (De Bakey tip I i II) postoji najveća opasnost od prskanja aorte i trenutne smrti. Zbog toga je disekcija aorte stanje koje zahteva urgentnu hiruršku intervenciju. Kod disekcije ushodnog dela aorte čak 75% bolesnika umire u roku od prvih 24 h od početka simptoma ukoliko se ne operišu.
Za razliku od aneurizme aorte čiji su simptomi najčešće nespecifični i blagi, disekcija je praćena jakim i razdirućim bolom koji se širi duž disekovane aorte, hemodinamskom nestabilnošću, gušenjem i sl.
