Disekcije aorte
Disekcije aorte
Aorta je glavni krvni sud u covecijem telu. Ona polazi iz srca i nosi krv za sve organe i tkiva u ljudskom organizmu.
Disekcija aorte je raslojavanje aortnog zida koje nastaje prodorom krvi izmedju slojeva zida sa stvaranjem lažnog lumena koji se, usled pulsirajućeg krvotoka, širi različitom dužinom i obimom aorte. Bolest se javlja relativno retko, te se smatra da godisnje oboli od 3-6 osoba na 100.000 ljudi. Povezano je savisokom stopom mortaliteta I stepenom postoperativnih komplikacija.
Osnovni faktor rizika za nastanka aortne disekcije je arterijska hipertenzija . Drugi faktori rizika ukljucuju predhodno postojanje aneurizme (prosirenja) ushodne aorte, predhodne srcane operacije, atersklerotska bolest, kao i bolesti vezivnog tkiva (cisticna nekroza medije, Marfanov sindrom...), starost, konzumiranje cigareta .
Postoji vise razlicitih klasifikacionih sistema aortnih disekcija , ali se najcesce deli prema anatomskoj lokalizaciji. U Klinickoj prakci najznacajnije su dve podele, podela po Stanfordu i Debakey-u.
Aortna disekcija najčešće zapocinje inicijalnim cepanjen unutrasnjeg sloja aorte (intima) sa prodorom krvi u sredisnji sloj (medija ), nakon cega se raslojavanje zida aorte nastavlja pod dejstvom pulsativnog protoka krvi stvarajući novi kanal tzv lazni lumen. Ushodna aorta je najčešće zahvaćena disekcijom, a primarni intimalni rascep se takođe najčešće javlja u ovom segmentu aorte.
Krv u „lažnom“ lumenu stvara veliki pritisak na bočne grane aorte koje mogu ili da se odlube ili da se zatvore uzrokujući malperfuziju sa ishemijskim oštećenjem organa i ekstremiteta. Spoljašnji zid „lažnog” lumena je slab, jer ga cini samo spoljasnji sloja aorte (adventicija) i deo medije. On se lako siri i tada iznenada moze doci do njegovog pucanja (rupture). Ruptura aorte i akutna aortna insuficijencija su najčešći uzrok smrti kod akutnih disekcija.
Klinicka slika
Prilikom nastanka aortne disekcije oko 40% osoba umire. Kod osoba koje prizive dolazi do nastanka tipicnog aortnog bola, koji se cesto mesa sa bolom kod infarkta srca. Takodje, javlja se ishemja creva ili ekstremiteta, znaci akutne aortne insufucijencije koja moze biti pracena i kardiogenim sokom, ,cerebrovaskularni akcident-"slog" ,a moguc je izliv krvi u perikardnu kesu i grudni kos . Prilikom merenja pritiska cesto postoji razlika veca od 20 mmHg izmedju leve i desne polovine tela. RTG pregled pokazuje veliku aortu i uvecanu srcanu senku.
Diajgnoza
Kod postavljanja dijagnoze vazno je ne gubiti vreme, jer je vreme proteklo od trenutka nastanka disekcije do operacije jako vazno za prezivljavanje. Dijagnoza disekcije aorte se moze postaviti na osnovu tipičnog aortnog bola, postojanja razlike u pritisku na ekstremitetima, šumom aortne regurgitacije i radiografski proširenim sredogrudja sa velikom verovatnoćom. Dalju dijagnostiku u cilju potvrde disekcije treba koristiti racionalno radi uštede dragocenog vremena.ONa ukljucuje ultrazvuk srca (EHOkardiografija) i CT pregleg aorte sa kontrastom . U novije vreme se koristi i magnetna rezonanca.
Lecenje
Medikamentozno lecenje je gotovo potpuno potisnuto hirurskim lecenjem koje za cilj ima da spreči nastanak komplikacija sirenja disekcije. Koncept operativnog lečenja akutne disekcije podrazumeva resekciju primarnog intimalnog rascepa, rekonstrukciju ascedentne aorte uz zatvaranje lažnog lumena sa uspostavljanjem krvotoka kroz aortu i njene grane. Opseznost operativnog zahvata varira zavisno od prosirenosti disekcije i stanja aortne valvule ,pa se osim zamene ascedentne aorte ponekad pristupa zameni valvule (Bentalova oiperacija-zamena aortne valvule i ascedentne aorte sa implantacijom koronarnih usca),ili se ponekad pristupa i rekonstrukciji luka aorte.Operativni zahvat ,koji je izuzetno kompleksan,vrsi se uz upotrebu ekstrakorporalnog krvotoka ,a povremeno i u uslovima dubokog hipotermnog artesta.
