Aortna stenoza
Aortna stenoza
Najcesce oboljevaju osobe starije zivotne dobi, u sedmoj deceniji. Uglavnom je posledica degenerativnih promena usled nakupljanja kalcijumskih,fibrinskih,lipidnih depozita,a može biti povezana I sa reumatkim procesom. U mlađem zivotnom dobu bolest je cesto udruzena sa urodjenom manom zalistka (bikuspidni aortni zalistak).
Tok bolesti
Aortnu stenozu karakterise stvaranje naslagana listicima i anulusu(prstenu) sto onemogucava njegovo potpuno otvaranje. Sustina procesa ogleda se u stvaranju prepreke protoku krvi upravo na nivou samog zalistka cime se otezava istiskivanje krvi iz srca.
Ovakvo stanje predstavlja opterecenje za srcani misic, koje se povecava uporedo sa povecanjem kolicine natalozenog materijala i sve vecim suzavanjem otvora zalistka. Sa napredovanjem bolesti zalistak postaje jako suzen i onemogucava da dovoljna kolicina krvi u toku srcane kontrakcije bude istisnuta u krvotok, uprkos povecanom srcanom radu.
Simptomi bolesti
Bolest napreduje dugo godina, cesto bez ikakvih simptoma i znakova(asimptomatska faza bolesti).
Najcesce je prvi znak sum na srcu koji je otkriven na redovnim sistematskim pregledima. Po otkrivanju suma savetuje se kardioloski pregled. Ultrazvucnim pregledom srca se procenjuje funkcija zalistka, konfiguracija (zalistak sa dva ili tri listica) potvrdjuje postojanje bolesti i postavlja dijagnoza. Veliku prednost ultrazvucnog pregleda prestavlja mogucnost uvida u pocetni deo aorte koji kod osoba sa dvolisnim zalistkom moze biti prosiren.
Za vreme asimtomatske faze bolesti pacijentima se preporucuje medikamentozna terapija, cime se progresija bolesti neretko moze usporiti. Lekovi takodje mogu smanjiti i negativne efekte na srcani misic
U podomakloj fazi zbog smanjenog protoka krvi preko aortnog zalistka nastaju vrtoglavice i gubitici svesti, najcesce prilikom napora. Prvi znak bolesti moze biti samo lako zamaranje, ali i znaci srcanog popustanja (simptomatska faza).
Kada se jave znaci bolesti najcesce je vec potrebna operacija srcanog zalistka.
U danasnjoj lekarskoj praksi pacijentima koji imaju oboleo aortni zalistak (aortnu stenozu) savetuje se medicinski nadzor tacnije pracenje, jer je jako vazno odrediti trenutak kada je operacija srcanog zalistka neophodna.
Pracenje ukljucuje redovne kradioloske preglede, u dogovorenom vrmenskom intervalu koji se odredjuje prema stadijumu bolesti, kao i redovne ultrazvucne preglede srca pogotovo u uznapredovalim stadijumima bolesti.
Kada bolest prgredira u uznapredovale stadijume primenjuju se kardioloske invazivne(TAVI) ili hirurske metode lecenja,
Obe metode se sastoje u zameni aortnog zalistka.
Hirurske metode su:
-otvorena hirurska zamena aortnog zalistka koja ukljucuje otvarnje grudnog kosa.
-minimalno invazivna zamena aortnog zalistka koja se izvodi preko nekoliko manjih otvora na grudnom kosu.
-procedure koje ukljucuju rekonstrukciju (plastiku) aortne valvule.
Sve operacije se obavljaju u uslovima vantelesnog krvotoka.
Invazivnim kardiološko-kardiohiruškim metodama se zalistku prilazi putem krvnih sudova (arterija), najcesce preko preponske arterije. (tawi procedura)
Postoji vise vrsta proteza, koje mogu biti adekvatan izbor za raznovrsne grupe pacijenata, a najcesca je podela na mehanicke i bioloske proteze.
Kada se pokaze da je operacija potrebna i kada se pacijent za nju odluci vazno je upoznati se sa vrstama i karakteristikama obe grupe proteza.Vazno je istaci da je nakon operacije u koliko je na mesto aortnog zalistka ugradjena mehanicka proteza, potrebna dozivotna antikoagulantna terapija, za bioloske proteze duzina teraije najcesce iznosi 3 meseca.
