Aortna insuficijencija
Aortna insuficijencija
Aortna insuficijencija ili popustanje aortnog zalistka je stanje koje karakterise nedovoljno zatvaranje aortnog zalistka ( u dijastoli ) pa dolazi do vraćanja manje ili veće količine krvi iz aorte u levu srcanu komoru.
Uzroci
Popustanje aortnog zalistka toku akutnog reumatskog zapaljenja, a u procesu ozdravljenja dolazi do zadebljanja i retrakcije listica te je onemoguceno pravilno zatvaranje. U sklopu reumatske bolesti nastaje i spajanje (fuzija) zalistaka na komisurama, tj. mestima gde se listici odvajaju jedan od drugog, pa insuficijenciju moze da prati i stenoza, ali ona nikad nije izrazena. Popustanje aortnog zalistka nastaje i u bolestima vezivnog tkiva kada je udruzeno sa prosirenjem aortnog korena i aortnog prstena – Marfanov sindrom npr. Akutno popustanje zalistka nastaje prilikom aortne disekcije u koliko je zalistak zahvacen procesom. Bakterijski endokarditis aortnog zalstka dovodi do ostecenja listica i time prouzrokuje popustanje zalistka.
Kao posledica popustanja zlistka leva srcana komora je opterecena dodatnom kolicinim krvi, sto predstavlja opterecenje za srcani misic. Srcani misic je prinuđen da održi normalan minutni volume pojacanim kontrakcijama. Ova dva faktora dovode do promene srcanog misica leve komore, te dolazi do nastanka prosirenja i zadebljanja leve komore. Ovo su kompenzatorni mehanizmi koji u ranim fazama bolesti odrzavaju normalan minutni volume, u miru. Simptomi se javljaju pri naporu. Ranije ili kasnije u toku bolesti dolazi do popustanja leve komore, a zatim i desne i pada minutnog volumena kada se javljaju simptomi srcane insuficijencije.
Klinička slika
U gore pomenutom kompenzovanom stadijumu bolesti cesto su bez ikakvih simptoma tako da se bolest cesto otkriva slucajno na sistematskim pregledima, prilikom auskultacije srca kada se moze cuti sum aortne regurgitacije. U koliko postoje simptomi oni ukljucuju: snazne palpitacije, naročito u ležećem položaju, pulzacije u krvnim sudovima vrata i glave; vrtoglavice pri promijeni položaja. U stadijumu dekompenzacije dolazi do popustanja misica leve komore sto prate simptomi srcane insuficijencije. Dekompenzacija nastaje u poslednjimmstadijumima bolesti osim ako se ne radi o akutnoj aortnoj insuficijenciji. Simptomi ukljucuju dispneu pri naporu, koja se brzo i progresivno pogoršava. Paroksizmalna dispnea mnogo je češća u miru, naročito noću. Kada doce do popustanja desne komore dispnea nestaje, sto pacijenti cesto smatraju poboljsanjem, dok se zapravo radi o pogorsanju.
Lekarskim pregledom moze se ustanoviti snažan i hiperdinamičan udar srčanog vrha, dijastolni šum blag, visokofrekventan, najbolje se čuje duž lijeve ivice grudne kosti (i u II međurebarnom prostoru desno iil na vrhu srca.. Puls je visokih amplituda, brzo i strmo raste i naglo opada (altus, celer ili Gorriganov puls). Vidljive arterijske pulzacije naročito su izražene na velikim arterijama vrata. Arterijski pritisak je karakteristican sa velikom razlikom izmedju dijastolnog (donjeg) I sitolnog (gornjeg) pritiska. Na RTG snimku se moze konstatovati aortna konfiguracija srca i u nekim slucajevima prosirenje ushodne aorte. Kada anstane popustanje desne komore srcana senka je izrazito velika (Cor bovinum).
Dijagnoza
Na sonovu fiziklanog pregleda moguce je postaviti dijagnozu aortne insuficjencije. Diajgnoza se upotpunjuje kateterizacijom levog srca I EHOkardiografskim pregledom srca (ultrazvuk srca). Prilkom ovih pregleda moguce je jasno vizuelizovati mlaz aortne regurgitacije, utvrditi etiologiju oboljenja i proceniti neke od hemodinamskih parametara. Kada je dijagnoza postavljena ultrazvucnim pregledom se odredjuje tremin kada je neophodna operacija aortnog zalistka.
Terapija
Terapija je u pocetnm fazama bolesti medkamentoyna (digitalis, vazodilatatori i antikoagulansi), a preporucuju se redovne ultrazvucne kontrole na 6-12 meseci.
U simiptomatskoj fazi bolesti terapija predstavlja hirursko lecenje u uslovima vantelesnog krvotoka. Hirursko lecenje ukljucuje zamenu aortnog zalistka mehanickom ili bioloskom protezom . Zamenu zalistka moguce je uciniti kroz sandardni pristup koji ukljucuje otvaranje grudnog kosa po srednini, kao i kroz minimalno invazivne pristupe. U novije vreme razvijene su i specijalne bezsavne proteze cime se znatno skracuje vreme trajanja operacije i rizik po pacijente.
Postoje razlicite opcije rekonstrukcije aortnog zalistka, ukoliko objektivni nalaz to dozvoljava.
Aortni zalistak je moguce zameniti i primenom TAVI procedure koja ukljucuje pristup aortnom zalistku najcesce preko preponskih arterija, bez potrebe za otvaranjem grudnog kosa.
