Srce kao organ najvišeg poznanja
(Odlomak iz knige: Hristov lekar i isceljitelj poslednjih vremena,Sveti Luka Vojno –Jasenecki)
Još u vreme starih Grka reč za srce (καρδιά) nije označavala samo organ u užem smislu reči nego takođe i dušu,raspoloženje ,pogled,misao,čak i razumnost ,razum,ubeđenje itd.“Narodno osećanje“je već odavno pravilno ocenilo važnu ulogu srca u ljudskom životu.Kad srce prestane da kuca životu je kraj,i zbog toga neki ljudi za srce kažu da je „pokretač života“.Mi sada znamo koliko fizički i duhovni mir zavisi od pravilnog rada srca.
U svakodnevnom životu imamo prilike da čujemo kako srce“pati“,“boli“,itd.U lepoj književnosti u beletristici mogu naći izrazi:“srce pati“,“raduje se“,“oseća“ itd.Tako da je srce postalo na izvestan način i univerzalan organ osećanja.
Na ovome treba da se zadržimo zbog toga što sve navedene pojave u svojoj osnovi imaju dubok fiziološki smisao,-kaže I.P.Pavlov. U davna vremena kada su naši preci bili na zoološkom stadijumu razvoja na sve nadražaje, koje su primali, reagovali su gotovo isključivo muskulatornom delatnošću koja je preovladavala nad svim ostalim refleksivnim aktovima.A miićna delatnost je najtesnije povezana sa delatnošću srca i krvnih sudova.Kod savremenog civilizovanog čoveka muskulatorni refleksi su svedeni gotovo na minimum,a promene srčane delatnosti do kojih je usled toga došlo su se dobro očuvale...
Savremeni civilizovan čovek,radeći na sebi,navikava da sakrije svoje mišićne reflekse i samo povremene srčene delatnosti još uvek mogu da nam ukažu na njegova osećanja.Tako je srce za nas bilo i ostalo organ čula koji pokazuje naše subjektivno stanje i odmah ga razotkriva.Za lekara je bitno da zapazi da onoliko koliko je dobra regulacija rada srca koja je uslovljena mišićnom delatnošću,naravno,ne preteranom,toliko je loša regulacija rada srca prilikom raznih uzbuđenja koja otežavaju rad mišića.Zbog toga tako lako strada srce kod ljudi koji su slobodnih profesija,koji nisu podvrgnuti teškim fizičkim radom,ali su podvrgnuti izuzetnim životnim uzbuđenjima.
Tako o srcu rasuđuje patologoanatom(„O smrti čoveka“) i veliki fiziolog ,akademik I.P.Pavlov(„Kurs fiziologije“,pod redakcijom prof.Savića 1924).
Ovome ćemo dodati još neke opaske.
Inervacija srca je zapanjujuće bogata i složena.Ono je potpuno opleteno mrežom vlakana simpatičkog nervnog sistema i preko nje najtesnije povezano s mozgom i kičmenom moždinom.Ceo sistem cerebralnih vlakana ono dobija od lutajućeg nerva kojim se na njega prenosi složena delatnost centralnog nervnog sistema i vrlo je verovatno da se u mozak šalju centripetalni osećajni impulsi srca.Još uvek su malo proučene i predstavljaju potpunu nepoznanicu funkcije simpatičkog nervnog sistema ,ali je već sad potpuno jasno da su one izuzetno važne i mnogostrane.I za nas je posebno važno to što ovim nervnim spletovima i vlakinima nesumljivo pripada velika uloga u fiziologiji osećajnosti.
Dakle ,naša anatomsko-fiziološka znanja ne samo da nas ne sprečavaju,već nas čak i navode da smatramo da je srce najvažniji organ čula, a ne samo centralni pokretač krvotoka.
(Odlomak iz knige: Hristov lekar i isceljitelj poslednjih vremena,Sveti Luka Vojno –Jasenecki)
