Pušenje i bolesti srca

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju primarni uzrok smrti u razvijenim zemljama sveta, a u manje razvijenim delovima sveta smrtnost je u porastu i prestiže stope smrtnosti od zaraznih bolesti.

Faktori rizika koji dovode do nastanka kardiovaskularnih bolesti dele se u dve grupe.One na koje ne možemo uticati: starost, pol i porodično opterećenje, a drugi su oni na koje možemo uticati: masnoće u krvi, hipertenzija, prekomerna telesna težina, stres...

Velika smrtnost od kardiovaskularnih bolesti ukazuje na slabu detekciju i kontrolu gore navedenih faktora rizika.

Sastav i delovanje duvanskog dima

U duvanskom dimu najštetnijima se smatraju nikotin, ugljen  monoksid i katrani.

Nikotin  daje karakterističan miris duvanu. Na kardiovaskularni sistem deluje tako da povećava periferni otpor u krvnim sudovima uzrokujući na taj način porast krvnog pritiska. Nikotin direktno ubrzava srčani ritam odnosno povećava broj otkucaja srca.

Katrani deluju kancerogeno, što znači da uzrokuju povećanu učestalost stvaranja tumora pre svega u bronhima, plućima, usnoj duplji, grkljanu, bešici i bubrezima. Oko 30% svih tumora uzrokovano je pušenjem.

Ugljen monoksid (CO) iz duvanskog dima veže se za hemoglobin u krvi te stvara karboksihemoglobin. Taj spoj onemogućuje prenos kiseonikaa krvlju pa dolazi do nedostatka kiseonika u tkivima i organizmu

U dimu cigarete nalaze se i slobodni radikali koji dovode do direktnog oštećenja ćelije.

Zavisnost od pušenja

Pušenje je bolest zavisnosti. Nikotin ima dominatnu ulogu kao psihoaktivna droga,ali važnu ulogu imaju i brojni ponavljani pokreti pri pušenju, posebno ruku i mišića oko usta, prilikom paljenja cigarete, otresanja pepela, držanja i gašenja opuška.Pušači koji puše dnevno oko 20 cigareta naprave preko 500 "poljubaca" pokretima usnih mišića. Svi ti pokreti koji se ponavljaju i nekoliko stotina puta čine zapravo ritual koji je izvor zavisnosti.

Psihička zavisnost je posledica gore navedenih ponavljanih ritualnih pokreta. Telesna zavisnost je posledica stvaranja nikotinskih receptora koji ukoliko nisu zasićeni nikotinom dovode do nastanka apstinencijalne krize.

Uticaj pušenja na krvne sudove

Pušenje pokreće i pospešuje proces ateroskleroze tokom kojeg dolazi do stvaranja plakova u krvnim sudivima. Plakovi dovode do njihovog suženja i začepljenja. Ateroskleroza kod pušača uzrokovana je direktnim delovanjem duvanskog dima na ćelije krvnih sudova,ali i indirektno utjicajem na sastav masnoća u krvi( povećanje TGL i smanjenje zaštitnog HDL holesterola). Pušenje dodatno pospešuje proces zgrušavanja krvi i na taj način dodatno sužava krvne sudove. Duvanski dim povećava arterijski pritisak koji i kao nezavisan faktor dovodi do ubrzane  ateroskleroze.

Mnogi pušači da bi se odvikli pušenja i prevladali apstinencijsku krizu koriste nikotinske flastere ili gume za žvakanje sa nikotinom. Pojedini pokušavaju prestati uz pomoć akupunkture, drugi tretmanima u grupama za odvikavanje od pušenja. Najbolje je da svaki pušač odredi način i vreme prestanka pušenja kao adekvatnu pomoć i podršku.

Prestankom pušenja znatno se smanjuju rizici nastanka mogućih bolesti srca i krvnih sudova pa  se izbegavaju pojave infarkta i moždanog udara.