Mitralna stenoza
Mitralna stenoza
Zalistak se nedovoljno otvara i protok preko zalistka je redukovan. Bolest se zove mitralna stenoza.
Najcesce oboljevaju osobe koje su u toku zivota prelezale reumatsku groznicu. Bolest je cesca u nerazvijenim zemljama.Drugi uzroci mitralne stenoze su retki .
Tok bolesti
Mitralnu stenozu karakterise prvenstveno fuzija komisura (mesta gde su dva listica odvajaju jedan od drugog) sto onemogucava njegovo potpuno otvaranje. Takodje kao posledica oboljenja dolazi do zadebljanja samih listica zalistka. Sustina procesa ogleda se u stvaranju prepreke protoku krvi u levu komoru , sto se retrogradno pernosi na plucnu cirkulaciju, opterecujuci je.
Ovakvo stanje predstavlja opterecenje za plucnu cirkulaciju i kasnije sa progresijom bolesti kao i desnu srcanu komoru. Sa napredovanjem bolesti zalistak postaje jako suzen i onemogucava da dovoljna kolicina krvi u toku srcane relaksacije bude istisnuta u levu komoru, a konacna posledica je nedovoljno istiskivanje krvi iz srca u sistemsku cirkulaciju.
Simptomi bolesti
Bolest napreduje dugo godina, cesto bez ikakvih simptoma i znakova -asimptomatska faza bolesti. Bolest moze biti otkrivena u ovoj fazi. Najcesce prvi znak predstavlja otezano disanje (dispnea) koja moze nastati i iznenada i cesto se javlja udruzeno sa poremecajima srcanog ritma. Kada nastupi faza dekompenzacije desne srcane komore dolazi do nastaka bolova u trbuhu i astenije.
Lekarskim pregledom tacnije auskultacijom moguce je cuti sum mitralne stenoze. Ultrazvucnim pregledom srca se procenjuje funkcija zalistka, njegova konfiguracija, potvrdjuje postojanje bolesti i postavlja dijagnoza.
Nakon postavljene dijagnoze primena medikamentozne terapije moze smanjiti i negativne efekte na srcani misic. vazno je istaci da je leva srcana komora delimicno postedjena u ovom oboljenju. osnovni terapijski principi se ogledaju u kontroli srcanog ritma i adekvatnoj primeni diuretika.
Kada je postavljena dijagnoza mitralne stenoze
U podomakloj fazi zbog smanjenog protoka krvi preko mitralnog zalistka nastaju simptomi najcesce u vidu otezanog disanja koji se pogorsavaju u slucaju nastanka poremecaja srcanog ritma (aritmija absoluta ) danasnjoj lekarskoj praksi pacijentima koji imaju oboleo mitralni zalistak savetuje se medicinski nadzor tacnije pracenje, jer je jako vazno odrediti trenutak kada je operacija srcanog zalistka neophodna.
Pracenje ukljucuje redovne kardioloske preglede, u dogovorenom vremenskom intervalu koji se odredjuje prema stadijumu bolesti, kao i redovne ultrazvucne preglede srca pogotovo u uznapredovalim stadijumima bolesti.
Kada bolest prgredira u uznapredovale stadijume primenjuju se u uslovima vantelesnog krvotoka invazivne hirurske metode lecenja
Hirurske metode su:
Otvorena hirurska zamena mitralnog zalistka koja ukljucuje otvarnje grudnog kosa.
Minimalno invazivne hirurske metode zamene mitralnog zalistka koje ukljucuju nekoliko manjih rezova na grudnom kosu.
Postoji vise vrsta proteza, koje mogu biti adekvatan izbor za raznovrsne grupe pacijenata, a najcesca je podela na mehanicke i bioloske proteze.
Balon angioplastika mitralnog zalistka - minimalno invazivna kardiolosko-kardiohiruska metoda ili druge metode interventne kardiologije.
