Mitralna regurgitacija
Mitralna regurgitacija
Zalistak se nedovoljno zatvara i omogucava protok preko zalistka nazad u levu pretkomoru. Bolest se zove mitralna ragurgitacija.
Najčešći iizioci mitralne regurgitacije jesu degenerativne promene mitralnog aparata, uzrokovane reumatskom grznicom, prolaps mitralne valvule, ruptura horde, koronarna bolesti i infektivni endokarditis. Većina ovih faktora deluje tokom dužeg vremenskog perioda i, u tom slučaju, govorimo o hroničnoj mitralnoj regurgitaciji, čija je patoflziologija vezana za postepen porast pritisaka u plućnoj cirkulaciji. Pojedini uzroci (ruptura glave papilarnog mišića, perforacija mitralnpg listića) mogu trenutno dovesti do značajne mitralne regurgitacije, u kom slučaju se govori o akutnoj mitralnoj regurgitaciji. Ovi bolesnici su u veoma teškom stanju jer. zbog naglog porasta plućnih pritisaka, dolazi do edema pluća.
Tok bolesti
Mitralnu regurgitaciju karakterise prodor krvne struje nazad u levu pretkomoru prilikom sistole. Prodor moze nastati iz nekoliko razloga, ali najcesci su prolaps listica i sirenje mitralnog prstena ( anulusa ) Prolaps predstavlja neadekvatno zatvaranje listica pri cemu nastaje mesto kroz koje krv prodire u levu pretkomoru, ovo je prevenstveno karakteristika degenerativnih bolesti mitralnog zalistka. Kod sirenja mitralnog prestena situacija je slicna, ali ovaj vid oboljenja zalistka nastaje na osnovi bolesti krvnih sudova srca. Naime zbog poremecene geometrije leve komore kao posledice prelezanog infarkta dolazi do sirenja mitralnog prstena. Sam infarkt moze zahvatiti jedan od papilarnih misica i dovesti do nastanka mitralne regurgitacije neposredno po prelezanom infarktu.
Ovakvo stanje predstavlja opterecenje za plucnu cirkulaciju, a kasnije sa napredovanjem bolesti dolazi do opterecenja desne srcane komore. Leva srcana komora je delimicno zascticena jer ima tako reci odusak te je snizena energija koja je potreban da bi se krv istisnula iz nje. Sa napredovanjem bolesti zalistak postaje jako rasiren i sve vise krvi prelazi u levu pretkomoru, opterecujuci dalje plucnu cirkulaciju te nastaje izlivanje vode u plucima. U poslednjim fazama bolesti dolazi do popustanja desne komore i nastanka trikuspidne regurgitacije.
Simptomi bolesti
Najcesce je prvi znak predstavlja otezano disanje (dispnea) koja moze nastati i iznenada i cesto se javlja udruzeno sa poremecajima srcanog ritma.
Lekarskim pregledom tacnije auskultacijom moguce je cuti sum mitralne regurgitacije. Ultrazvucnim pregledom srca se procenjuje funkcija zalistka, njegova konfiguracija, potvrdjuje postojanje bolesti i postavlja dijagnoza, kao i procena o mogucim nacinima operativnog lecenja.
Nakon postavljene dijagnoze primena medikamentozne terapije moze smanjiti i negativne efekte na srcani misic. Osnovni terapijski principi se ogledaju u kontroli srcanog ritma i adekvatnoj primeni diuretika.
U danasnjoj lekarskoj praksi pacijentima koji imaju oboleo mitralni zalistak savetuje se medicinski nadzor, jer je jako vazno odrediti trenutak kada je operacija srcanog zalistka neophodna. Savremeni terapijski pogledi ukljucuju i operaciju pacijenata koji nisu razvili simptome, jer je operacija sklopcana sa sve manjim rizicima po pacijenta.
Pracenje ukljucuje redovne kradioloske preglede, u dogovorenom vrmenskom intervalu koji se odredjuje prema stadijumu bolesti, kao i redovne ultrazvucne preglede srca pogotovo u uznapredovalim stadijumima bolesti.
Kada bolest prgredira u uznapredovale stadijume primenjuju se invazivne i hirurske metode lecenja u uslovima vantelesnog krvotoka.
Hirurske metode su:
Sve operacije se izvode u uslovima vantelesnog krvotoka.
Otvorena hirurska zamena mitralnog zalistka koja ukljucuje otvarnje grudnog kosa i podrazumeva delimicno ili potpuno uklanjanje obolelih listica valvule i implantaciju vestacke proteze..
Minimalno invazivne hirurske metode zamene mitralnog zalistka koje ukljucuju nekoliko manjih rezova na grudnom kosu.
Postoji vise vrsta proteza, koje mogu biti adekvatan izbor za raznovrsne grupe pacijenata, a najcesca je podela na mehanicke i bioloske proteze.
Pored hirurske zamene mitralnog zalistka u u svaremenoj kardiohiruskoj praksi preporuka je ,ukoliko je moguce, procedura hirurske rekonstrukcije zalistka. Oboleli zalistak se hirurskim putem koriguje i na taj nacin se uspostavlja stanje normalne funkcije zalistka, bez ugradnje vestackog. Prednosti rekonstruktivnih tehnika su viskestruke, a na prvom mestu se istice cinjenica da pacijentima nije potrebna dozivotna antikoagulaciona terapija.
