Hipertenzija - povišen krvni pritisak
Hipertenzija je povišen arterijski krvni pritisak. Vrednosti od 140/90 mmHg i veće predstavljaju hipertenziju.Meri se gornji (sistolni) i donji (dijastolni). Normalne vrednosti su oko 120/80 mmHg .
Blaga hipertenzija je 140-159/90-99 mmHg , srednje teška 160-179/100-109 i teška preko 180/110.Vrednosti preko 200 mmHg se smatraju malignom.
Hipertenzija je najčešća bolest današnjice, jedna trećina ljudi u svetu ima povišen pritisak. Hipertenzija je u ogromnom broju slučajeva nepoznatog porekla i zove se primarna ,a sekundarna jekad je uzrok poznat: bolest nadbubrežnih žlezda ,bubrega,štitne žlede , suženje renalnih arterija, bolesti aorte, upotreba ... Tada se lečenjem osnovnog obolenja leči i hipertenzija.
Kod starijih osoba s godinama raste gornji pritisak više nego donji, tako da oni imaju izolovanu sistolnu hipertenziju, dok je kod mlađih osoba uglavnom povišen donji pritisak.
Zabluda je da ne treba lečiti hipertenziju lakšeg stepena jer se vremenom javljaju ozbiljne posledice bolesti kao i kod onih sa visokim pritiskom . Ljudi ne kontrolišu krvni pritisak redovno, osim toga bolest u početku prolazi bez ili sa vrlo malo simptoma tako da prođe više godina dok se ne postavi dijagnoza i započne lečenje.Tada se često otkriju promene na vitalnim organima a da osoba nije imala neke određene tegobe ili ih je zanemarila.
Posledice povišenog pritiska su obolenja srca i krvnih sudova, mozga, oka i bubrega. Pacijent ima tegobe zavisno od toga koji je organ oštećen dugotrajnim pritiskom. Hipertenzija je faktor rizika za razvoj koronarne bolesti koja se ranije javlja u odnosu na zdravu populaciju, za infarkt srca i mozga, za srčanu i bubrežnu slabost.
Simptomi koji se javljaju zbog promena na srčanom mišiću su: bolovi, težina ili pritisak u grudima (angina pektoris), srčani udar (infarkt), srčana slabost praćena gušenjem, zamaranjem, malaksalošću, slabim podnošenjem napora, otokom nogu. Nekada se javljaju poremećaji srčanog ritma što osoba oseća kao lupanje, preskakanje, ubrzan ili nepravilan rad srca.
Na krvnim sudovima se ubrzava zadebljanje zidova zbog masnih naslaga (ateroskleroza) i gubitak njihove elastičnosti, mogu nastati proširenja (aneurizme) ili cepanje zidova arterija (disekcija) što je veoma ozbiljna komplikacija. Suženje perifernih krvnih sudova nogu izaziva bolove u nogama i listovima, trnjenje u stopalima pa osoba mora posle hoda zastati da prođe bol ili grč.Promene u krvnim sudovima vrata i glave izazivaju vrtoglavice, nesvestice, a trombi koji se tu stvore dvode do moždanog infarkta.
Za postavljanje dijagnoze potreban je internistički pregled koji podrazumeva: razgovor s pacijentom , detaljan pregled, EKG nalaz,,laboratorijske analize krvi i urina ,eventualno ultrazvuk srca ,rentgen pluća i srca
,očni pregled, ,,ultrazvuk stomaka ,ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata i nogu .
Holter -24 časovno merenje pritiska potrebno je uraditi kod bolesnika sa: novonastalom hipertenzijom, porastom pritiska u lekarskoj ordinaciji tzv “hipertenzija belih mantila”i sl.Na ovaj način imamo uvid u vrednosti pritiska u normalnim zivotnim i radnim okolnostima te mozemo odrediti vrstu, kolicinu i vreme uzimanja leka. Postoje normalne oscilacije pritiska, tokom noći je niži, a u ranim jutranjim satima je nesto veći.Takođe je normalno povećanje pri fizičkom naporu, hodu, trčanju, strahu, stresu, posle slanih obroka.
Hipertenzija je bolest modernog doba povezana sa sedećim načinom života, stresom, gojaznošću, lošom ishranom, lekovima, alkoholom, pušenjem, hrkanjem i prekidima u disanju tokom noći. Zato je neohodno promeniti način života i ishrane: isključiti masne i slane namirnice, smanjiti težinu, prekinuti pušenje i unos alkohola, uvesti redovnu fizičku aktivnost.
Lek za lečenje pritiska može prepisati samo lekar.
Danas imamo na rapolaganju veliki broj lekova, neki su kombinacija dva leka u jednoj tableti i daju se jednom dnevno tako da je pojednostavljen režim uzimanja terapije. Hipertenzija zahteva doživotnu kontrolu i ponekad izmenu terapije.
