Gojaznost i bolesti srca

Gojaznost ubija srce

Uzroci gojaznosti, koji se manifestuju nagomilavanjem masnog tkiva, nisu do kraja razjašnjeni, pa osim povećanog unosa hrane, disbalansa između unetih i potrošenih kalorija, gojaznost može biti i posledica različitih hormonskih poremećaja.

Višak kilograma nije samo estetski problem već pre svega medicinski, jer  dovodi do promena na vecini unutrasnjih organa. Nesrazmera između telesne težine i kapaciteta srčanog mišića u početku dovodi samo do njegovog zamaranja, ali, nakon određenog vremena i do promena na samom srcu ( degenerativnih promena u samom srčanom mišiću)što je osnov za niz različitih poremećaja.

Povećano prisustvo masnih materija u krvi, dovodi do oštećenja krvnih sudova (arteroskleroza), koja najčešće napada srčane ali i moždane i bubrežne arterije, što za posledicu ima povišen krvni pritisak (hipertenzija). Zbog smanjene plućne ventilacije, jer su arterije prepunjene, gojazne osobe često imaju i ozbiljnih problema sa disanjem.

Gomilanje kilograma može se sprečiti ili umanjiti posebnim režimom ishrane, uravnoteženim energetskim unosom, ali i povećanom fizičkom aktivnošću, pri čemu se osoba ovih principa  mora pridrzavati doživotno .Fizička aktivnost treba da bude programirana i redovna jer neredovna rekreacija može biti štetna za srce i stres za organizam.

Redovnom fizičkom aktivnošću obezbeđuje se da srce efikasnije radi, reguliše se krvni pritisak, umanjuje rizik od srčane aritmije, poboljšava rad skeletnih mišića, elastičnost zglobova i tetiva, značajno se smanjuje depresija, ublažava stres...

Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od pojave hipertenzije, rizik od pojave gojaznosti je dva puta manji nego kod neaktivnih osoba.