Bolesti krvnih sudova srca
Šta je koronarna bolest?
Koronarna bolest označava suženje unutrašnjeg promera koronarnih arterija plakom. Plak nastaje usled dugotrajnog oštećenja arterija hemijskim (holesterol, šećerna bolest, pušenje) i mehaničkim faktorima (arterijska hipertenzija) što dovodi do upalnog procesa i nakupljanja masti. Kako proces vremenom napreduje plak raste zbog čega se smanjuje protok krvi kroz koronarnu arteriju. Krvni sud sužen aterosklerotskim plakom ne može snadbeti srčani mišić dovoljnom količinom kiseonika, narocito u slučaju povećane potražnje za kiseonikom kao što je to u telesnom opterećenju ili stresu. Bolesnici to osećaju kao tup bol u području srca što se nazivna angina pektoris. Srčanom mišiću koji nije dovoljno snadbeven kiseonikom slabi funkcija što može dovesti do srčanog zastoja. U slučaju da plak pukne, na tom mestu nastaje ugrušak koji u potpunosti prekida protok krvi što dovodi do odumiranja dela srčanog mišića. Nastaje srčani udar, odnosno akutni infarkt miokarda koji može dovesti do brojnih komplikacija i često smrtnog ishoda.
Koji su faktori rizika?
Bilo koji od navedenih faktora rizika povećavaju mogućnost nastanka koronarne bolesti:
- ako ste muškog pola
- ako ste stariji od 55 godina (muškarci), odnosno 65 godina (žene)
- ako imate povišen holesterol (iznad 5 mmol/L) i trigliceride (iznad 3 mmol/L)
- ako imate povišen arterijski pritisak (iznad 140/90 mmHg)
- ako imate šećernu bolest
- ako ste pušač
- ako je netko od bliskih rođaka imao dokazanu koronarnu bolest
- ako ste prekomerne tjelesne težine
- ako ste telesno neaktivni
- ako ste pod stalnim stresom
Koji su simptomi koronarne bolesti?
Koronarna bolest je bolest koja napreduje polako, često bez simptoma. Prvi znak postojanja bolesti su obično epizode bola u grudima koje se mogu javljati u telesnom opterećenju, ali i u mirovanju. Bol može postojati u obliku stezanja, pritiska i nedostatka vazduha, a može se širiti u ruke, narocito levu, u ramena, leđa ,a može biti praćena mučninom, povraćanjem i jakim znojenjem.
Kako se dijagnostikuje koronarna bolest?
U koliko imate povećan rizik nastanka koronarne bolesti i/ili neke od ranije navedenih simptoma prvi korak u postavljanju dijagnoze je ergometrija, odnosno test opterećenja. Testom opterećenja se trajno snima EKG u opterećnju i neposredno nakon njega, te se beleže eventualne promene koje govore u prilog postojanju koronarne bolesti. Ultrazvuk srca takođe može pokazati promene karakteristične za koronarnu bolest.Holterom EKG-a beleže se poremećaji ritma koji su često posledica koronarne bolesti. U koliko takve promene postoje, sledeći korak je koronarografija. Uz ove pretrage postoje i druge koje se ređe izvode.MSCT koronarografija je neinvazivna pretraga kojom se nakon davanja kontrastnog sredstva u venu na ruci prikazuju koronarne arterije. Metoda je vrlo taćna u slučaju urednog nalaza, međutim, često nedovoljno precizna ukoliko su prisutna suženja arterija. Nadalje, ovom metodom nije moguće učiniti intervenciju na mestu suženja, odnosno ne može se ugraditi stent.
Kako se leči koronarna bolest?
Lečenje se sastoji od više različitih terapijskih postupaka koji se međusobno kombinuju i upotpunjuju.
Opste preventivne mere
Svi bolesnici moraju prestati pušiti, smanjiti unos masnoća i alkohola, paziti da unos soli bude u preporučenim granicama, provoditi redovno fizičke aktivnosti primerene stepenu srčanog oštećenja, održavati primerenu telesnu težinu, smanjiti uticaj stresa.Opsirnije…
Lecenje lekovima
Perkutana koronarna intervencija (PCI) je minimalno invazivna metoda lečenja koronarne bolesti(dilatacijom arterije sa ili bey ugradnje stenta) kojom se ponovo postiže normalna prokrvljenost srčanog mišića, a time i nestanak bolova te se smanjuje mogućnost nastanka srčanog udara.
Hiruška revaskularizacija miokarda-operacija na otvorenom srcu.
