Vesti

Pešačenje i vežbe u prirodi

Mon, 22 Jun 2015 19:17:00 GMT

Pešačenje je najprirodniji i po zdravlje najkorisniji način kretanja. Ovaj oblik telesne aktivnosti je jednostavan, pristupačan i za zdrave i za bolesne, u svakoj životnoj dobi i za oba pola.

Pešačenje, naročito u prirodi, kombinovana sa vežbama ima blagotvoran uticaj na čovekov organizam .

Naučnono je dokazano a praktično potvrđeno, da redovno šetanje i vežbe u prirodi najmanje tri puta nedeljno u trajanju od 30 do 60 minuta:

· povoljno uteču na rad srca i krvnih sudova i dobra su prevencija srčanim oboljenjima,

· snižavaju i regulišu krvni pritisak,

· eliminišu višak kilograma,

· smanjuju nivo štetnih masnoća u krvi (LDL holesterol i trigliceridi), a povećavaju nivo korisnog HDL holesterola,

· poboljšavaju psihičku ravnotežu i smanjuju psihičku napetost,

· deluju na i regulisanje šećera u krvi,

· prevencija su za neke vrste malignih oboljenja,

· poboljšavaju metaboličke procese,

· jačaju mišiće, ligamente i zglobove i povećavaju njihovu snagu,

· podstiču socijalizaciju (potreba za druženjem),

· utiču na oblikovanje tela i očuvanje lepote,

· produžuju život i čine ga srećnijim.

Ova saznanja i zabrinjavajući podatak da od ukupnog broja umrlih u toku jedne godine u zemljama sa razvijenom zdravstvenom zaštitom, više od 50% otpada na one koji su umrli od kardiovaskularnih oboljenja, razlog je da se uspostavi praksa organizovanog pešačenja u prirodi. Sve je više građana koji često pešače stazama u prirodi bilo u društvu ili samostalno i na taj način doprinose svome zdravlju.

7 saveta protiv pušenja

Tue, 04 Mar 2014 19:03:00 GMT

1. Odredite dan kada ćete prestati sa pušenjem, i upoznajte sa tim svoju porodicu i prijatelje da bi mogli da vas podrže u tome.

2. Odredite vreme kada uglavnom žudite za cigaretom i napravite plan da tada radite nešto drugo sa svojim rukama.

3. Uklonite cigarete i pepeljare iz kuće.

4. Upotrebite novac koji ste uštedeli od prestanka pušenja cigareta za nešto lično što vam se dopada.

5. Mislite pozitivno. Ne paničite ako niste izdržali bez cigareta. Ako niste uspeli prvi put, pokušajte ponovo.

6. Odaberite zdrave manje obroke kao što je voće i jedite ga kada se vaš apetit poveća posle prestanka pušenja.

7. Vežbajte i krećite se, bavite se aktivnostima koje onemogućavaju pušenje.

Možete uvideti da vam je neophodna dodatna pomoć. Vaš lekar Vam može pomoći i dati savet o uzimanju zamena za nikotin kao i radu u grupama koje se bave odvikavanjem od pušenja.

Bol u grudima

Tue, 04 Mar 2014 19:03:00 GMT

Bol u grudima je čest problem zbog koga se pacijenti javljaju lekarima. Kada se javi bol u bilo kom obliku i jačini kod ljudi izaziva strah i uznemirenost jer se najčešće doživljava kao „srčani udar“ ili angina pectoris.Međutim, nije uvek bol u grudima posledica srčanih oboljenja.Nekada je teško raydvojiti prave uzroke bola u grudima pa se odrđuju različita snimanja i pretrage koja sa velikom sigurnošću mogu odrediti uzrok i postaviti preciznu dijagnozu.

Kratki prikaz najvećeg broja oboljenja(ne i svih) čiji je simptom bol u grudima izgleda ovako:

Srčani uroci

Angina pectoris / infarkt miokarda

Aortna stenoza (suženje)

Hipertrofična kardiomiopatija

Teška sistemska hipertenzija

Aortna regurgitacija (vraćanje krvi iz aorte u srce)

Teška anemija / hipoksija (manjak kiseonika)

Disekcija aorte (rascep zida)

Perikarditis (zpaljenje srčane kese)

Prolaps mitralne valvule (srčanog zaliska između leve pretkomore i komore)

Ne srčani uzroci

Gastrointestinalni

Spazam (grć mišića) jednjaka

Refluks (vraćanje sadržaja iz želuca)

Pucanje zida jednjaka

Ulkusna bolest

Psihogeni

Anksioznost

Depresija

Srčana psihoza

Neuro-mišićno-koštani

sindrom izlaza grudnog koša(sindrom gornje torakalne aperture)

Povreda vratne ili grudne kičme

Kostohondritis (zapaljenje kosti i hrskavice, npr. rebara)

Herpes zoster

Bol zida grudnog koša

Plućni

Plućna embolija / infarkt

Pneumotoraks (ulaz vazduha u plućnu maramicu)

Zapaljenje pluća sa zahvaćenošću pleure (plućne maramice)

Zapaljenje plućne maramice (pleuritis)

Angina pectoris

Bol kod angine pektoris je najčešće lokalizovan iza grudne kosti. Može biti lak, snažan, pa čak i razdirući. Ima karakter stezanja, pritiska, čupanja ili žarenja. Širi se u levu ruku, rame ili vilicu. Nekada bol može da bude lokalizovan na netipičnom mestu: između lopatica, u ramenu (češće levom),u stomaku, u čašici ili samo u laktu. Traje od minut do 10 minuta, ponekad i do 20 minuta. Obično prestaje posle uzimanja tablete Nitroglicerina i odmora. Uz bol se oseća slabost, obamrlost i strah.Često dolazi i do hladnog preznoavanja. Bol je često praćen skokom krvnog pritiska. EKG pokazuje u toku bola znake ishemije ,a po prestanku bola se normalizuje.

Anginozni bol je obično isprovociran fizičkim naporom, hladnoćom, stresom, seksualnim odnosom ili obilnijim obrokom. Može se provocirati naporom tokom testa opterećenja, što se koristi za dijagnozu.

Infarkt miokarda

Bol u grudima kod infarkta miokarda je sličan bolu kod angine pectoris ,ali traje duže od pola sata, ponekad i po nekoliko sati i retko prestaje na tabletu Nitroglicerina. To je jak bol iza grudne kosti različitog karaktera. Širi se u levu ruku, rame, vilicu, nekad u čašicu, ali nikad ispod pupka. Bolesnik oseća da se bol, koji je izuzetno jak, pojačava.Javlja se uznemirenost,strah od smrti.Bol je često praćen iznenadnom slabošću i malaksalošću, preznojavanjem i osećajem nedostatka vazduha.

U nekim slučajevima bol je slabije izražen, naročito kod dijabetičara. Mogući su i poremećaji srčanog ritma,skok temperature. Više dana, čak i nedelja, pre infarkta može da se oseća malaksalost, zamaranje, osećaj nedostatka vazduha i nelagodnost ili lak bol u grudima. Bol koji najverovatnije nije poreklom od srca najčešće je dobro lokalizovan, oštar, probadajući i ponekad je kratkotrajan (manje od 15 sekundi). On se pogoršava pri dubokom udahu ili kašlju. Ovakav bol bolesnik može da pokaže vrhom svog prsta. Bol koji je lokalizovan neposredno ispod leve bradavice skoro nikad nije srčanog porekla.

Srčane mane

Prolaps mitralnog zalistka daje oštar bol u predelu srca, koji se javlja u miru, ne širi se i dugo traje. Lako se dijagnostikuje ehokardiografijom (EHO srca). Ne izaziva svaki prolaps tegobe. Kod prolapsa se srčani zalistci između leve pretkomore i komore se ne zatvaraju lepo, otvaraju se prema pretkomori tako da se krv u nju vraća iz komore. Oštećenja se mogu javiti na različitim zalistcima (mitralna stenoza, stenoza ušća aorte). Bol kod ovih srčanih mana može da liči na anginozni bol. Javlja se obično u naporu. Međutim, kod ovih mana dominira otežano disanje, kasnije kašalj i iskašljavanje. Pri pregledu bolesnika čuje se šum, što zahteva EHO pregled, koji daje definitivnu dijagnozu.

Neuro-mišićni uzroci bola u grudima

Ovde je bol dobro lokalizovan, osetljiv na dodir, pogoršava se pri dubokom udahu, ali ne i pri povećanom fizičkom naporu. Postojeći uzrok se može otkriti odgovarajućim ispitivanjima, poput rendgenskog snimanja vratne kičme ili grudnog koša. Uzrok bola usled herpes zoster virusne infekcije se ponekad razjasni tek pošto se pojavi raš na koži.

Anksioznost i depresija

Bol u grudima se često javlja kod anksioznih i depresivnih osoba ali pre postavljanja dijagnoze anksioznosti ili depresije treba da se isključe drugi, organski uzroci bola.Kod napetih osoba javlja se osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja, stezanje ili teskobu u grudima, tegobe u stomaku,teškoće sa gutanjem, trnjenje ili mravinjanje u rukama i nogama, tegobe sa spavanjem, slabljenje seksualne želje... svi pregledi (srca, pluća, krvi) su normalni, bol u grudima je posledica anksioznosti ili depresivnog stanja .

Gastrointerstinalni uzroci

Ezofagealni refluks je jedan od najčešćih uzroka bola iza grudne kosti . Bol je najčešće u obliku paljenja, češće se pojavljuje u ležećem položaju i prolazi nakon ustajanja. Obično se javlja posle obilnih i masnih obroka. Poseban oblik ove bolesti se ispoljava spazmom (grčom mišića) jednjaka. Takođe,čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu može prouzrokovati bol u donjem delu grudnog koša.

Plućni uzroci

Kod bolesti pluća, bol u grudima je uglavnom praćen kašljem. Kod infarkta ili embolije pluća bol se javlja iznenada, veoma je jak, praćen otežanim disanjem, ubrzanim srčanim radom i cijanozom (modra boja kože). Potom se javlja krvav ispljuvak . Obično se javlja kao posledica tromboze dubokih vena. Zapaljenje pluća(pneumonija) je obično praćeno bolovima u grudima u vidu proboda. Uz to su prisutni kašalj, povišena temperatura i otežano disanje. Kod zapaljenja plućne maramice bol se javlja pri najmanjem pokretu, oštar je u vidu uboda nožem, praćen umereno povišenom temperaturom, kašljem, malaksalošću i gubitkom apetita. Kašalj i duboko disanje pojačavaju bol. Kod bronhopulmonalnih tumora bol može biti lokalizovan u jednom delu grudnog koša ili difuzan. Praćen je kašljem i iskašljavanjem, koje je najpre retko i oskudno, a zatim postaje obilno i gnojavo. Upala i lecenje je produženo.

Kafa i krvni pritisak

Tue, 04 Mar 2014 19:02:00 GMT

Osnovni sastojak kafe je kofein, koji je blagi stimulans. Kofein je prirodno prisutan u mnogim vrstama orašastog i bobičastog voća, kao i u lišću nekih biljaka.

Kofein konzumiraju ljudi širom sveta, u različitim oblicima, a najčešće - u obliku čaja ili kafe.

Upravo zbog visokog sadržaja kofeina, kafa je već niz godina predmet naučnih istraživanja. Dok neka istraživanja pokazuju, da kafa ne prouzrokuje povećani krvni pritisak, niti rizik od srčanog ili moždanog udara, druga istraživanja govore suprotno.

Stimulansi, po svojoj definiciji, povećavaju aktivnost centralnog nervnog sistema i zbog toga poboljšavaju našu budnost, koncentraciju i pozornost. Takva povećana aktivnost nervnog sistema može izazvati suženje krvnih sudova, što izaziva rast krvnog pritiska i menja količinu krvi, koja prolazi kroz srce.

Istraživanja pokazuju, da kofein zaista deluje kao blagi stimulans i može izazvati suženje krvnih sudova, što rezultuje povećanim krvnim pritiskom.

Međutim, kofein je vrlo blagi stimulans. Prema istraživanjima, konzumiranje 1-2 šolice kafe povećava neznatno krvni pritisak. Osim toga, takvo delovanje kafe nije trajno i prolazi nakon nekoliko sati. To je zbog toga što se kofein, za razliku od cigareta ili alkohola, ne zadržava u telu.

Mnogi ljudi, koji redovno piju kafu, razviju toleranciju na nju i ne doživljavaju promenu pritiska, čak i nakon nekoliko šoljica kafe.

Smatra se, da je za većinu ljudi sasvim bezopasno popiti 4 -5 šolica kafe dnevno, što je ekvivalentno 400 mg kofeina. Trudnice ne bi smele uzimati više od 300 mg kofeina dnevno.

Kafa i cigarete - kombinacija koja se ne preporučuje!

Iako je kafa sama po sebi vrlo blagi stimulans, u kombinaciji sa cigaretama ona može podiči krvni pritisak za više od 10 mm Hg u roku od par sati.

Zaključak

Iako je konzumiranje jedne ili dve šolice kafe dnevno nije pokazalo bitan uticaj na rast krvnog prit, ska otkriveno je da kofein uzrokuje lučenje hormona stresa, što se dugoročno može loše odraziti na zdravlje.

Konzumiranje kafe u kombinaciji sa pušenjem i stresom može znatno uticati na krvni pritisak i sa vremenom prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.

Ako imate visoki krvni pritisak

• promenite način ishrane. Jedite više sirovog voća i povrća, integralnih žitarica, ograničite unos namirnica životinjskog porekla, rafiniranih namirnica i šećera.

• rešite se loših navika (pušenje, alkohol, itd)

• očistite organizam

• izbegavajte stres

• lagano vežbajte i šetajte se u prirodi…

Oporavak posle operacije srca

Mon, 27 Jan 2014 21:43:00 GMT

Kad posle operacije na srcu izađu iz bolnice, mnogi pacijenti ne znaju kako da se organizuju: koje aktivnosti su im dozvoljene, šta smeju da jedu, da li mogu da obavljaju kućne poslove, da se bave sportom, i kada mogu da se vrate na posao...

Odgovore na ova pitanja trebalo bi da dobiju od hirurga koji ih je operisao već na prvoj kontroli. Ali, nekada hirurzi propuste da pacijentu daju uputstva, a nekad i pacijenti ne zapamte sve što im se kaže.

- Oporavak pre svega zavisi od toga da li je došlo do slabljenja srčanog mišića, a to se ustanovljava ultrazvučnim pregledom posle operacije srca - objašnjava profesor dr Miljko Ristić, kardiohirurg u KCS. - Snaga srca od 55 do 60 odsto znači da je pacijent uspešno prebrodio operaciju i da će nakon tri, tri i po meseca od operacije biti u potpunosti spreman da se vrati gotovo svim aktivnostima koje je pre operacije obavljao.

STALNO POD KONTROLOM Prva kontrola je mesec dana od operacije kada se radi EKG da bi se video eventualni poremećaj ritma srca, ili da li je došlo do nakupljanja tečnosti oko srca ili u grudnom košu. Ukoliko se radi o maloj količini tečnosti, nisu potrebne intervencije, sama će se spontano vremenom povući. Druga kontrola je tri meseca, a sledeća šest mesci nakon operacije. Posle toga potrebno je odlaziti jednom godišnje na kontrolne preglede.

Ako je rad srca oslabljen u bilo kom procentu, to znači da je pacijent nesposobniji u obavljanju određenih aktivnosti. To bi na prvoj kontroli hirurg precizno trebalo da objasni.

Prof. Ristić detaljno navodi šta se posle operacije sme, a šta treba sačekati dok se organizam ne oporavi:

Sedenje na krevetu (prvi dan): Prvi dan posle operacije pacijent treba da sedi na krevetu, ili ako je na respiratoru, dovoljno je da pomera noge, odnosno stopala gore-dole. Time se sprečava tromboza u nogama, koja je krivac za nastanak plućne embolije.

Šetnja (prva nedelja): Prve nedelje koja najčešće protiče u bolnici, operisani treba da šeta tri puta po pet minuta dnevno. Druge nedelje šetnja treba da se produži na tri puta po deset minuta, a treće i četvrte nedelje na 15, odnosno 20 minuta u tri navrata dnevno. Najbolje je šetati po ravnom da se ne bi previše zamarali. Takođe, treba izbegavati šetnju na temperaturi nižoj od pet stepeni, i višoj od 27 stepeni Celzijusa. Ako je previše hladno, ili duva vetar, obavezno staviti šal preko usta i nosa, jer hladan vazduh izaziva spazam i bol u grudima. Oblačiti se komotno, nikako tesnu garderobu, po mogućstvu pamučnu. Šetnja je važan segment oporavka da bi se vratila funkcija kardiorespiratornog sistema, a i zbog toga što ležanje u krevetu dovodi do atrofije mišića.

Penjanje uz stepenice (prva nedelja): U toku prve nedelje preporučuje se i jednom dnevno popeti se lagano, najviše do drugog sprata, odnosno desetak stepenica. Najbolji pokazatelj umora je ubrzanje pulsa, ako se on poveća na 100 otkucaja, to je znak da treba usporiti i odmoriti se.

Kupanje (nakon sedam dana): Tuširanje i kupanje su dozvoljeni tek nakon skidanja konaca, a to je od sedam do deset dana nakon operacije. Tuširati se mlakom, ni previše toplom ni previše hladnom vodom.

Spavanje (od četiri do šest nedelja): Od četiri do šest nedelja nakon operacije preporučuje se ležanje samo na leđima jer je to najbolji položaj u kojem zarasta grudna kost. Ležanjem na strani rizikuje se da se grudna kost pomeri, a onda sledi još jedna operacija.

Dizanje (nakon šest nedelja): Dok grudna kost ne zaraste, izbegavati dizanje i guranje bilo čega težeg od pet kilograma tokom šest nedelja nakon operacije. Ovo uključuje nošenje dece, namirnica, košenje trave, usisavanje i pomeranje nameštaja. Nemojte zadržavati dah tokom aktivnosti, pogotovo kada nešto dižete.

Vožnja (nakon šest nedelja): Kao suvozač u automobilu možete se voziti u bilo koje vreme. Ali, ne preporučuje se „sedati za volan“, voziti bicikl ili motor šest nedelja nakon operacije.

Rad (nakon četiri nedelje): Pre povratka na posao obavezno se konsultovati sa hirurgom. Većina bolesnika oseća se sposobno za povratak na lakše poslove posle mesec dana od operacije, a na teže poslove koji uključuju fizički rad ne treba se vraćati dok od operacije ne prođe tri-četiri meseca.

Sport (nakon tri meseca): U prvih šest nedelja dozvoljeno je hodanje, nakon šest nedelja lagani aerobik, a posle tri meseca plivanje, trčanje, vožnja bicikla, kuglanje, tenis.

Seksualni odnos (nakon tri nedelje): Umerene seksualne aktivnosti dozvoljene su tri nedelje posle operacije, a neki mogu otpočeti i ranije samo ukoliko to ne može da poremeti zaceljivanje grudne kosti.

ŠTA IH MUČI

Oticanje: Otoci postoje na mestima gde se uzima vena za bajpas. Dok pacijent sedi, noge treba da podigne na stolicu, a nikako da drži spuštene ili prekrštene. Preporučuje se i nošenje elastičnih čarapa danju, ne noću. Oko tri meseca je potrebno da bi se vratila dubinska venska cirkulacija.

Bolovi: Operisani se u 90 odsto slučajeva žale na bolove u lopaticama, nadlakticama i ramenima. Njima se preporučuju masaže i tretmani koji mogu da ublaže bol.

Smanjen apetit: Mnogi bolesnici imaju poremećen osećaj ukusa dva do tri meseca posle operacije.

Zatvor: Pacijenti često pate od opstipacije. U ishranu treba uvesti sveže voće i sokove, a mogu se korisititi blaga laksativna sredstva. Jesti od četiri do pet puta dnevno manje obroke, najbolje čorbe i kuvana jela od povrća, naročito šargarepe, a od mesa jesti barenu junetinu ili piletinu.

Nesanica: Mnogi imaju i teškoće sa spavanjem. Mogu pomoći tablete protiv bolova pre spavanja ili neki preparat za spavanje.